Konzervativna stomatologija
Konzervativna stomatologija obuhvata lečenje karijesa i obnavljanje oštećenog dela zuba, sa ciljem da se sačuva što više sopstvenog zubnog tkiva. Što se promena otkrije ranije, zahvat je manji i zub ostaje čvršći.
Karijes i njegovo lečenje
Karijes nastaje kada bakterije iz zubnog plaka razgrađuju šećere iz hrane i pri tome stvaraju kiseline. Te kiseline postepeno rastvaraju mineralnu strukturu gleđi, a kada se zaštitni sloj probije, proces se nastavlja kroz dentin, ka unutrašnjosti zuba.
U početku karijes ne boli i često se otkrije samo na pregledu, kao promena boje ili sitno oštećenje. Bol se javlja kasnije, kada proces dođe blizu zubnog živca, i tada je zahvat obimniji nego što je morao biti.
Lečenje se svodi na dva koraka: uklanjanje obolelog tkiva i nadomeštanje izgubljenog dela zuba ispunom. Zdravo tkivo se pri tome štedi, jer svaki sačuvani deo zuba doprinosi njegovoj čvrstoći.
Vrste ispuna (plombi)
Veličina i cena ispuna zavise od toga koliko je površina zuba zahvaćeno. Kada je oštećenje ograničeno na jednu površinu, radi se jednopovršinski ispun. Ako karijes zahvata i površinu koja dodiruje susedni zub, radi se dvopovršinski, a kod širih oštećenja tropovršinski.
Posebno se označavaju ispuni na prednjim zubima koji zahvataju i ivicu zuba, kao i oni pri samom rubu desni, jer zahtevaju drugačiji pristup u oblikovanju i više vremena.
Terapija dubokog karijesa
Kada karijes zahvati dublje slojeve i približi se zubnom živcu, ne prelazi se odmah na trajni ispun. Prvo se postavlja lekoviti materijal koji štiti zubni živac, a trajni ispun se radi kasnije, kada se potvrdi da je zub miran.
Cilj je da se izbegne lečenje kanala korena i da zub ostane živ.
Korektura plombe
Ne mora svaki nedostatak na postojećem ispunu da znači novu plombu. Kada je reč o oštećenoj ivici, hrapavoj površini ili sitnom odlomljenom delu, ispun se može korigovati i dopuniti, bez uklanjanja celog rada.
Da li popravka zuba boli?
Kada je karijes plitak i nije zahvatio dublje slojeve, popravka se često radi bez anestezije i pacijent oseti samo vibraciju i dodir instrumenta.
Kod dubljih oštećenja koristi se lokalna anestezija, pa se sam zahvat ne oseća. Pre početka se objasni šta sledi, a rad se u svakom trenutku može prekinuti na znak pacijenta.
Neprijatnost se najčešće vezuje za zube koji se dugo nisu popravljali. Zub koji je stigao do faze u kojoj boli sam po sebi zahteva više rada, dok se rani karijes rešava kratko i mirno.
Kako sprečiti nastanak karijesa
Karijes se u velikoj meri može sprečiti dobrim svakodnevnim navikama i redovnim kontrolama.
- Zube prati dva puta dnevno pastom sa fluoridima i obratiti pažnju na sve površine zuba, uključujući i one koje su teže dostupne četkici.
- Koristiti zubni konac ili interdentalnu četkicu, jer karijes najčešće počinje između zuba, gde četkica ne dopire.
- Obratiti pažnju na to koliko često se jede slatko, a ne samo na koliku količinu — svako grickanje ili gazirani napitak između obroka iznova snižava pH u ustima.
- Ne prati zube neposredno posle kiselog voća ili soka, nego posle nekog vremena, dok se gleđ ne oporavi.
- Dolaziti na kontrolni pregled redovno, jer se rani karijes ne vidi i ne oseća.
Kod dece se prevenciji dodaje i zaštita žvaćnih površina trajnih kutnjaka, o čemu više piše na strani dečija stomatologija.
Cene ispuna i ostalih usluga konzervativne stomatologije nalaze se u cenovniku.